Postoji jedna stvar koju svi primećuju, a retko ko o njoj priča otvoreno: fasada objekta govori pre nego što iko uđe unutra. Upravnici zgrada i vlasnici poslovnih prostora to znaju, ali često potcenjuju koliko brzo se jedna fasada može “zagaditi” do te mere da kvari ukupan utisak o objektu.
Nije reč samo o prljavštini. Radi se o tome da fasada koja nije redovno i pravilno održavana počne da izgleda zapušteno, bez obzira na to koliko je zgrada inače lepa ili novija gradnja. Krečnjačke naslage, sivilo od atmosferske prašine, tamni tragovi od kiše duž ivica prozora, mutne staklene površine koje bi trebalo da budu prozirne, sve to kumulativno menja izgled objekta na način koji je teško ignorisati.
Poseban slučaj su objekti koji se nalaze pored frekventnih saobraćajnica ili u blizini industrijskih zona. Na tim lokacijama fasada skuplja slojeve čađi, sitnih čestica goriva i prašine koji se ne vide jasno posle prvog meseca, ali posle godinu dana naprave vidljivu razliku između gornjeg i donjeg dela fasade, ili između površina koje su zaštićene nadstrešnicom i onih koje su direktno izložene. Kada takav objekat konačno dođe na pranje, vidimo šta se sve nakupilo.
Ovo je pitanje koje se češće postavlja nego što se misli. Investitor ili upravnik zakaže pranje fasade, radnici dođu, operu površinu, a kada se sve osuši, na staklu i aluminijumu ostanu beli tragovi koji nisu bili tu pre pranja. Ili su bili, ali ih niko nije video dok ih voda nije učinila vidljivijim.
Voda iz gradske mreže u većini srpskih gradova ima visok sadržaj mineralnih soli, pre svega kalcijuma i magnezijuma. Ove soli su rastvarač u vodi sve dok je ona mokra. Čim površina počne da se suši, voda isparava, a minerali ostaju na mestu. Na staklu to izgleda kao beli film ili mrlje. Na tamnim fasadnim pločama efekt je još izraženiji jer svetle naslage kontrastiraju sa tamnom pozadinom.
Dekalcizovana voda, tj. voda iz koje su ti minerali uklanjeni procesom demineralizacije, nema šta da ostavi na površini. Isparava čisto, bez ostatka. Rezultat koji se vidi na staklu posle sušenja je drugačiji nego kad se ista površina opere vodom iz slavine.
Ovo nije marketinška priča. To je hemija koja se odvija svaki put kad voda dotakne površinu i počne da se suši.
Kamenac koji se taložio godinama ne može samo da se ispere, ali novi kamenac koji bi nastao samim pranjem može da se spreči upotrebom meke vode. Na aluminijumskim profilima oko prozora i stakla, te naslage su posebno uporne jer aluminijum ima mikroporoznu strukturu koja “hvata” minerale. Na tamnim fasadnim pločama od HPL-a, kamenog aglorata ili tamne keramike, efekt bele naslage posle pranja običnom vodom može da bude vidljiv i sa ulice.
Pranje fasade dekalcizovanom vodom podrazumeva da se voda pre upotrebe propušta kroz sistem za demineralizaciju koji uklanja kalcijum, magnezijum i druge tvrdoće. Ta voda se potom nanosi na površinu, često kroz teleskopske šipke sa četkama ili kroz mlaznice pod kontrolisanim pritiskom, zavisno od vrste fasade.
Prednost je dvojaka. Prva je vizuelna: površina se osuši čisto, bez vidljivih tragova. Druga je dugoročna: bez stalnog taloženja mineralnih naslaga, materijal fasade traje duže i manje je podložan oštećenjima koja kamenac može da prouzrokuje na staklu i metalu tokom vremena.
Kod modernih poslovnih objekata, staklenih kula i reprezentativnih zgrada sa fasadom od stakla i metala, ovaj način pranja je postao standard upravo zbog tih razloga. Nije reklama, to je logičan zahtev koji postavljaju upravljači nekretnina koji hoće da površina izgleda čisto i posle sušenja, ne samo dok je mokra.
Svako pranje fasade počinje procenom stanja površine. Različite fasade zahtevaju različit pristup, i to nije fraza nego činjenica sa kojom se susrećemo svaki put. Fasada koja je pet godina bila bez pranja i fasada koja se pere dva puta godišnje zahtevaju različitu količinu deterdženta, drugačiji pritisak i drugačije vreme kontakta sredstva sa površinom.
Prašina i atmosferske naslage se u prvom prolazu razrahtavaju, često uz blago neutralno sredstvo koje ne oštećuje ni boju ni metal ni staklo. Teleskopske šipke omogućavaju da se do površine dođe bez skelete na objektima srednje visine, što skraćuje vreme i smanjuje troškove.
Staklene površine su najosetljivije jer svaki trag ostaje vidljiv, posebno kod usluga poput pranja prozora i okoline prozora. Ovde se dekalcizovana voda pokazuje kao jedino rešenje koje daje konzistentno čist rezultat. Staklo se prvo pretrlja vlažnom četkom da bi se razredio sloj prljavštine, a potom se ispira čistom demineralizovanom vodom koja pri sušenju ne ostavlja ništa.
Na visokim staklenim fasadama, gde pristup nije moguć sa zemlje, koriste se sistemi kao kod visinskog pranja prozora. Rezultat mora biti isti bez obzira na visinu: površina koja izgleda čisto i posle sušenja, bez belih tragova, bez pruga.
Aluminijumski profili, inox obloge i dekorativni metalni elementi traže pažnju. Na inox-u se tragovi vode vide možda i više nego na staklu, a krivi pritisak ili abrazivno sredstvo može da napravi ogrebotine koje se ne mogu popraviti. Meka voda i odgovarajuće neabrazivno sredstvo su ovde standard. Profili se peru u smeru, ne kružnim pokretima, da ne bi ostale pruge.
Moderne staklene fasade su arhitektonski atraktivne, ali zahtevne za održavanje. Svaki deo koji je izložen kiši skuplja mineralne naslage, svaka zona koja nije izložena kiši skuplja prašinu i paučinu. Dva različita problema, isti objekat.
Nakon renoviranja i građevinskih radova, na fasadama ostaju cementna prašina i ostaci materijala, pa je neophodno čišćenje nakon građevinskih radova. Cementna prašina, malter, akrilne boje i drugi materijali koje radnici ostave za sobom lepše izgledaju na fasadi kada se suše nego što bi trebalo da se ostave. Ako se ne uklone na vreme, neke naslage postanu znatno teže za čišćenje. Cementni ostaci na staklu, na primer, moraju da se uklanjaju posebnim kiselim sredstvima uz veliki oprez, dok bi ispravno pranje fasade odmah nakon završetka radova to potpuno izbeglom.
Poslovni objekti koji izgube reprezentativan izgled u okviru poslovnih prostora i kancelarija zbog prljavih ili obojenih fasada ne gube samo estetiku, gube i nešto teže merljivo: percepciju urednosti i ozbiljnosti. Ako je ulaz u poslovnu zgradu sa prljavim staklenIM pločama i zaprljanim aluminijumom oko vrata, to se primeti pre svega drugog.
Stambene zgrade, naročito novogradnja, imaju sličan problem. Investitor preda objekat, stanari uselje, a fasada koja je bila savršena na dan primopredaje za godinu-dve počne da pokazuje mrlje od kiše, zelene naslage na senčenim delovima i bele tragove ispod klima uređaja. Redovno pranje fasade ne samo da popravlja izgled nego i štiti materijal, jer naslage koje se ne uklanjaju tokom vremena dublje prodiru u pore fasade i postaju sve teže za čišćenje.
Alge, mahovine i gljivice koje se pojavljuju na fasadama u senčenim, vlažnim delovima nisu samo estetski problem. One prodiru u pore materijala i menjaju njegovu strukturu. Fasada od kamena ili grube malterisane površine je posebno izložena jer ima više mesta gde se biološke naslage mogu “uhvatiti”. Pranjem mekom vodom uz odgovarajuće biocidno sredstvo takve naslage se uklanjaju i površina se tretira na način koji usporava ponovnu pojavu.
Pranje fasade jednom godišnje, ili dva puta na lokacijama sa povećanim zagađenjem, nije luksuz nego deo normalnog ciklusa održavanja objekta. Cena redovnog pranja je uvek manja od cene remedijacije fasade koja je godinama zanemarivana i na kojoj naslage više nije moguće ukloniti bez agresivnih sredstava ili mehaničke intervencije.
Zgrada koja se redovno održava izgleda staro samo onoliko koliko zaista jeste. Zgrada koja nije održavana može da izgleda mnogo starije od svoje stvarne starosti, i to je razlika koju vlasnici i korisnici nekretnina osete konkretno, ne samo vizuelno.
Fasada je prvo što se vidi sa ulice i direktno utiče na percepciju urednosti i vrednosti objekta. Prljava ili zapuštena fasada ostavlja loš utisak bez obzira na kvalitet enterijera.
Najčešće su to atmosferska prašina, čađ, čestice goriva, kišni tragovi i biološke naslage poput algi i mahovine, koje se vremenom slojevito talože na površini.
Beli tragovi nastaju zbog mineralnih soli u običnoj vodi (kalcijum i magnezijum) koje ostaju na površini nakon isparavanja vode.
Tvrda voda sadrži minerale koji ostavljaju naslage nakon sušenja, dok je dekalcizovana (demineralizovana) voda očišćena od tih minerala i isparava bez tragova.
Da. Dugoročno taloženje kamenca može da ošteti staklo, aluminijum i tamne fasadne ploče, jer se naslage uvlače u površinske pore materijala.
Zato što ne ostavlja mineralne naslage, pa površina ostaje čista nakon sušenja i smanjuje se dugoročno oštećenje materijala.
Proces uključuje procenu stanja, uklanjanje prašine i naslaga, čišćenje stakla i metalnih elemenata i završno ispiranje demineralizovanom vodom bez tragova.
Ne. Staklene, aluminijumske i kamene fasade zahtevaju različite pritiske, sredstva i tehnike čišćenja u zavisnosti od materijala i stepena zaprljanosti.
Odmah nakon završetka radova, jer cement, boja i malter mogu da se vežu za površinu i kasnije postanu mnogo teži za uklanjanje.
Preporuka je jednom godišnje, a u zagađenim ili prometnim zonama i dva puta godišnje radi očuvanja izgleda i materijala.
Cilj je očuvanje estetskog izgleda, zaštita materijala od oštećenja i sprečavanje trajnog taloženja bioloških i mineralnih naslaga.
Redovno pranje fasade dekalcizovanom vodom uklanja naslage, sprečava kamenac i čuva izgled stakla i metala bez tragova i oštećenja. Ako želite da vaša zgrada izgleda uredno tokom cele godine, pravo održavanje pravi najveću razliku.
Za procenu stanja fasade i dogovor oko termina kontaktirajte nas, radimo pranje fasada poslovnih i stambenih objekata u Beogradu i okolini.
Zakažite pregled i saznajte šta je potrebno vašem objektu.
Nudimo Vam jednokratno, kao i redovno nedeljno i mesečno čišćenje i održavanje
Odaberite datum i vreme početka čišćenja koje Vam najviše odgovara
Plaćanje se vrši preko Vaše stambene zajednice u skladu sa prethodno sklopljenim ugovorom
Vaša zgrada je u sigurnim rukama, na Vama je da se odmorite i uživate u slobodnom vremenu
Pozovite nas! 